РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

сла̏ва , f.
1.
  der Ruhm , gloria , [ cf.   прослава ].
2.
  устати у славу , cf.   крсно име ; daher : Устали у славу без вина , sie sind sich in die Haare gerathen .
3.
  слава и васлава , das Gebet bei der слава   2 . Ја нијесам славе штампане видио ни у каквој књизи, него је прости људи (особито Херцеговци и Бошњаци) знаду на изуст, и чате је сами кад устају у славу без попа. У тој се слави помињу готово сви свеци, и послије неколике ријечи све се говори: на славу и част . Она свијећа с којом се устаје у славу не гаси се устима, него се залије вином, или (   у Грбљу ) домаћин узме комадић круха па га умочи у вино и њиме свијећу угаси, па крух онај изједе. Кад буде вријеме да се свијећа угаси, у Грбљу ни по што не ће нико рећи: „угаси свијећу“, него „обесели“ или „ућеши свијећу.“

Речник дубровачког говора

/   сла̏ва   /   изр.   сла̏ва му (Бо̏гу) и фа́ла   изражавање захвалности ирационалном бићу због неког задовољства, среће, добити, физичког стања итд.  –   Бо̑г му је вра́тијо здра̏вје, сла̏ва му и фа́ла!