сла̏ма , f.

1.

  das Stroh , stramen .

2.

  (у Бачк. )   кукурузна слама , vide   комушина   [1] .

сла̏ма , сла̏ме  ж. :

1.

  Ла̏ко кај сла̏ма .  — Не̑ма си̏тос ова̑ бе̑ли ле̏ба, кај да је̑ш сла̏му .  — Сас сла̏му  покриве̏на ку̏ћа.  — Напу̏ни са сла̏мом .  — Пчени̏чна, јечме̏на, овсе̏на, р̏жана сла̏ма .  — Је̏сте зде̏нули сла̏му ?  —

2.

Покаткад садевени стог :   И̏мам чети̏ри ве̏лике сла̏ме .  — Две̑ ми сла̏ме  оста̏ле од зиму̏с.  —

3.

Млечни пут :   Кумо̑вска и ку̑мова сла̏ма .   Вредно је напоменути да се и турски  каже: Saman  ( слама ) ogrysy  ( пут, путник, бразда, траг ), тј. сламна путања .  — У В.  и Br. Iv. исп.   кумо̀вска̑ сла̏ма  и сла̏ма  ж.