Српски рјечник

сли̏ва, f. vide шљива.

Речник косовско-метохиског дијалекта

сли̏ва, е ж. (Дрсн.) 1. а) позната воћка: У̏змите не̏ку сли̏ву. Гојб.Кај по̏жега сли̏ва.Не̑ма сли̏ве. БМ.Од сли̑ва пести̑љ.Црно̏-слива (тј. црна шљива).Трно̏-слива (нарочита врста округлих и ситних црних шљива).Бело̏-слива.2. б) подјезички. жен. пол. орган: Мло̏го гу је а̏псика сли̏ва.У В. сли̏ва и шљи̏ва ж.

Речник говора јужне Србије

сли́ва ж шљива (Ратаје).

Речник дубровачког говора

сли̏ва ж шљива, стабло и плод.У о̀вијен кра̏јевима не̑ма̄ пу̏но сли̑ва̄.