Српски рјечник

сли̏ва, f. vide шљива.

Речник косовско-метохиског дијалекта

сли̏ва, е ж. (Дрсн.) 1. а) позната воћка: У̏змите не̏ку сли̏ву. Гојб. — Кај по̏жега сли̏ва. — Не̑ма сли̏ве. БМ. — Од сли̑ва пести̑љ. — Црно̏-слива (тј. црна шљива). — Трно̏-слива (нарочита врста округлих и ситних црних шљива). — Бело̏-слива. — 2. б) подјезички. жен. пол. орган: Мло̏го гу је а̏псика сли̏ва. — У В. сли̏ва и шљи̏ва ж.

Речник говора јужне Србије

сли́ва ж шљива (Ратаје).

Речник дубровачког говора

сли̏ва ж шљива, стабло и плод. – У о̀вијен кра̏јевима не̑ма̄ пу̏но сли̑ва̄.