со̏а, со̏е и сое̑ж. У Вуч.није само кириџиска мотка за подупирање стране, него уопште мотка којом се што било подупире: Уда̏ри једно две̑ со̏е то̄де̑ код ја̏буке, да гу се не покр̏шу гра̑ње. — У В.со̀а и соха ж.
Речник говора Прошћења
со̏а, -е, ж. —
1.
зло мјесто. — Не можемо живљети у овој небеској сои.
2.
пободени дирек, при врху ракљаст, соха. — Ти си највреднији да пободеш соу.