со̏ба , *  f.  ( pl. gen.   со̑ба̑ )   das Zimmer , cubile , conclave , diaeta , thalamus . [ vide   клијет   1 ]. cf.   изба .

со̏ба , со̏бе  и собе̑  ж.   Раније у кући су биле о̏даје , ако је кућа имала више одељења, а само је била једна со̏ба , гостинска, намештена, где је гост ноћивао, а о празницима се примале посете без обзира да ли је имала пећ, оџак или није :   Изнесо̏вали смо те̑ше из собе̑ .  — Ше̑тају му ми̏ши по собе̑ .  — Коли̏ко со̑ба  намешћу̏јете?  — Не знам поуздано је ли маџ.  реч. Тур.   soba  им. собна пећ разног облика ; клет где се зими ложи и склања цвеће да не промрзне ; зимска башта .     У ЕЧ. VII, 432:     Ajan kjubarlari evlerinde soba hamamlarina girirler   (тј. господа ајани улазе у домаћа купатила).  — У В.  и Br. Iv.   sȍba  ж.