ста̑н, m. (loc.ста́ну) 1.der Weberstuhl, machina textoria. [videразбој1]. 2.die Senerei, locus et casa mulgendis aestate ovibus. [videбачија]. 3.der Leib (als Theil des Hemdes), indusii corpus. 4.Wohnung, domicilium: Ђе му бан ту и стан; Буди мирна и послушна | тамо у твој стан — Већ ме копај, нено, | Код Мујина стана, | Гдјено Мујо спава.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ста̑н, а м.део кошуље који обавија човеку тело без рукава: Ако би̏дне Ста̑на жи̑ва, ста̏н до го̏дине! — У В. и Br. Iv. stȃn м., 3).