сто̑л , сто̏ла  м.   столица, велика столица : Седу̑ у цркве̏не сто̏лове .  — Да̑ј му сто̑л  да се̏дне.   Никако не значи оно што се обично зове , астал   ‘.  — У В.  и Br. Iv.   stȏl , stòla м., 1) .

стол  м   камен у трли на излазној капији на којем седи особа кад музе овце   ( Власина ).