стре̏ме̑н, стре̏мена, m.(ст.)der Steigriemen, lorum stapiae, cf.узенђија, [бакарлија, бакрачлија], [2]стрмен: Онђе ј' пала крвца од јунака, | Та доброме коњу до стремена, | До стремена, и до узенђије, | А јунаку до свилена паса — Па он вади ногу из стремена.
Речник говора јужне Србије
стре́менмклин који спаја лисицу са предњим колима(Мало Буштрање).