1.   стр̏ме̑н , f.  ( loc.   стрме́ни )   die Steile , locus arduus et praeceps . cf.  [ брина , комац ], стрмац   [1] , [ стрменица , 2   стрмо ].

2.   стр̏мен  ( стр̏ме̑н ) m.   der Steigbügel , stapia , vide   стремен , cf.   узенђија : Вранцу коњу до стрмена  — Старом свату до стрмена .

3.   стр̏мен , стр̏менит , а , о ,   steil , arduus , praeruptus , [ cf.   стрменит , омчит , стрм ]