Српски рјечник

стр̀мац , мца , m.   Славонији )
1.
  стрменито мјесто ,   steiler Ort , locus arduus et deruptus . cf.   [vide]   [1]   стр̏ме̑н .
2.
vide   ба̀дањ   [1]   (воденични) .
3.
   [ Стрмац ]   nom. propr.   у Пиперима :   Ал' у Стрмац  имаш шта виђети    [ Стрмац ] Стамболска зобница .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Стр̏мац , Стр̑мца  м.   и. с. у општ. беримској, срез митровачки. У ДК. Горњи и Доњи, помиње се 1763—1778 год. и спадао је 1778 год. у нур. попа Јована. 1763 год. :         Стрмац Горнѣ .     1762 год.:   Стрмац .  — У В.  и Br. Iv.   Str̀mac , Str̀mca  м., али нема овог села.