1.
велика шупља клада што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици
,
die Röhre
,
canalis
.
Бадањ се намјести на скок, па се доље у ужему крају удари уњ каблина, која се утврди дрвенијем клинима да не може ни испасти нити се ласно извадити, те тако бадањ постане доље још тјешњи, а да би био још тјешњи, у каблину се ударају туљци: кад има доста воде, већи, а на мањој води мањи (у који се ни рука не може увући), а кад воде има врло много, онда се избије и велики туљац, па
меље на каблину
. На великим сушама кад воденица не може
самотегом
(или
на самотег
) да меље ни на мали туљац, онда меље
на уставу
, т. ј. горе се вода устави док је се много накупи, па се онда пушта у бадањ
. [
cf.
стрмац
2
].
2.
3.