стру̑к , m.  ( loc.   стру́ку )

1.

  der Stängel , caulis .

2.

  лијепа струка ,   von schönem Wuchse , staturae pulchrae . vide   [1]   раст , cf.   стас .

3.

  (понајвише pl. стру́кови)   на уже навезано много гвозденијех кука (као удица) што се запне преко Дунава    или <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Саве   те се хватају велике рибе .

стру̑к , а  м.

1.

а)   код расада нпр. од паприка, патлиџана, празилука и сл. свака стабљика са кореном :   По̏што су ти сто̑ стру̑кова ?  — Да̑ј ми једно педесе̑т стру̑ка .  —

2.

б)   Ни ка̑п ни стру̑к  или: Ни ле̑к ни стру̑к   (тј. ни мало).  — Узе̑ му све̏ до стру̑к   (тј. до последњег).  — Де̏цу ни стру̑к   (тј. никако, нема од деце ни једно). БМ.  — У В.  и Br. Iv.   1.   strȗk  (лок. strúku ), али oве друге варијанте у значењу нема.