су̏баша , *  m.

1.

vide   пољар .

2.

  der Unterbascha , vicarius bassae , pro   баша . За времена дахијнскога готово у свакоме селу у   Биоградскоме пашалуку  био је начињен хан у коме је сједио субаша, који је чинио са сељацима шта му је воља. Овај је обичај у   Србију  дошао од   Пасманџије , али управо не знам је ли од њега постао .

су̏баша , е  м.

1.

  у задње време је био ћаја ,   некакав спахиски повереник по чифлуцима, први међу агиним момцима .

2.

  Првобитно звање лица одређеног да дели воду у једном месту за појење стоке и за наводњавање, који је расправљао спорове међу људима око употребе и деобе воде .

3.

  Код Османлија било је звање административног управника у једном месту . Неколико дана по освојењу Цариграда, 1453 год., с. Мехмед II поставио је у Цариграду једнога субашу  за одржавање реда и то је била прва административна тур. власт у Цариграду.  — У В.   су̏баша .