та̏к ускл. којим се хоће да означи ломљење, куцање: До̏шла ми је ду̑ша та̏к тодена̑к, о̏ће да иско̏чи. — Та̏к, та̏к за̏чука на вра̑та. — У В. са овим значењем нема.
та̏к м мн. та̏ци, ген. мн. та̑ка̄ (тал. tacco) потпетица на ципели. – Но̏сӣш ли ти̑ вѝсоке̄ или нѝске̄ та̏ке?