та̏к
ускл. којим се хоће да означи ломљење, куцање
:
До̏шла ми је ду̑ша
та̏к
тодена̑к, о̏ће да иско̏чи.
—
Та̏к
,
та̏к
за̏чука на вра̑та.
—
У В. са овим значењем нема.
та̏к
м
мн.
та̏ци
,
ген. мн.
та̑ка̄
(
тал.
tacco
)
потпетица на ципели.
–
Но̏сӣш ли ти̑ вѝсоке̄ или нѝске̄ та̏ке?