[ 1.  [ та́ко  m.   vide   златоје .]

2.   та̑ко ,   лијо или тако ?   ungleich oder gleich , par . cf.   [1]   та̑к .

3.   та̀ко ,   so , sic : како тако   ,   т. ј. којекако ,   свакојако .

4.   та̀ко ,   so (wahr ich lebe, u. dgl.) , ita (ita me dii ament) : тако  ми вјере! тако  ми жив брат! тако  ми Бога! Тако  ме не кlело мало и веље! Вјера моја тако  ми помогла!  — Ој тако  ме не родила мајка,| Већ кобила која ђогу мога  — Тако  т’ коњу, здраво нутовати!  — О тако  ми, млади Навле!  — Кујунџија, тако  ти заната! | Сакуј менн од злата јунака  — Тако  ми неба и земље !| Не љубим никог’ до тебе

та̏кав  и така̏в , та̏ква , та̏кво  и така̑в , таква̑  ( така̑ ), такво̑  ( тако̑ ), прид. зам.

1.

а)   Кака̑в о̏тац, така̑в  си̑н;   кака̑ ма̑јка таква̑  ће̑рка.  — Така̏в  коншила̏к и̏мамо ми̑ —

2.

б)   та̏кав , та̏ква , та̏кво   бокшачки :   дотични, онај о коме је реч :   Цки̏вај, та̏кав  догуру̏је   (тј. гледај, онај који се њих тиче долази) . — У В. и Br. Iv.   tàkav , tàkva  прид.

тако̑  прил.

1.

а) :   Ка̏ко тако̑  (тј. како му драго) ми свр̄ши̏смо рабо̏ту. —

2.

б)   зато :   Што̏ па си скрши̏јо то ши̏ше? — Тако̑ . —

3.

в)   Та̏ко  ми ту̏рске ве̏ре.  — Та̏ко  ми бо̏га.  — Тако̑  ти помо̏го.  — Што шапо̏ћеш тако̑. — Ете тако̑  ти је.  — У В. и Br. Iv.   2.   tàkȏ  и 3.   tа̏ko

/   та̀ко̄   /   изр.   та̀ко̄ и та̀ко̄   у сваком случају, свакако.  –   Та̀ко̄ и та̀ко̄ сан ми̏слијо до̑ћ и о̀во̄ ван до̀није̄т.