- Расковник: речничка платформа

зла̏тоје , m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: за то је обичај да она, пошто се доведе, свима кућанима (мушкоме и женском) надјене нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старије дјетиће) 1 таком 1 , неког ба́бом 2 , неког господином 2 (је ли отишао господин да доћера свиње?), неког дјевером 4 ; cf. аго 2 , деспот 3 , тато ]; — а млађе бра́том 2 , златојем , соколом 5 , милоштом 2 , милошћом 2 ], милојицом [ cf. красни , храна 3 ], и т. д.; — жене госпом 3 , 1 мамом 2 , мајом 3 , наком , снашом 3 , невом 2 ; — а дјевојке уба̀вицом , љепотицом 2 , 1 секом 2 , 1 госпо̀ђицом , голубицом 3 и т. д.

Златоје , а м. и. У ДК. записано 1762 год. у селу Топличане на Косову: Писа Златое ·е҃· пара. — У В. н.