Српски рјечник

1.   се́ка , f.  ( voc.   се̑ко ) hyp. v.   сестра . [
1.
 [ vide   сеја ].
2.
cf.   златоје ].
2.   се̏ка , f.   примор. )   die Untiefe , brevia .

Речник дубровачког говора

се̏ка  ж   ( тал.   secca )
1.
  стијена, гребен, хрид у мору.  –   Насу́кали смо се на јѐдну се̏ку и ровѝнали дно̏ о̀д ба̄рке̄.
2.
  камен.  –   У̀дријо га је с пе̏чу се̏ке̄ у̏ гла̄ву.

Речник говора Прошћења

се́ка , -е̄ , ж.  —
1.
сестра.
2.
  заова.  —   Сека је име како новодоведена млада зове заову.