љепо̀тица , f.

1.

  eine Schöne und ein Schöner , pulchra , pulcher  [ cf.   пембе ]: Штогођ сунце обасја земљице | Не виђесмо таке љепотице  — Мртва не дам, нено, | Љепотице Муја .

2.

  ein Mädchenname , den die Schwiegertochter   z. B. ihrer ledigen Schwägerin gibt . cf.   [vide]   златоје .

3.

  у једној пјесми мјесто   љепота : Па је посла на водицу од љепотице.