Српски рјечник

1.   ма̀ја , *  f.
1.
vide   квасац .
2.
 :   Немој који пушку опалити, | Док не пукне мога џефердара, | Е сам њега добро напунио, | Седам мајах  зеленога праха .
2.   ма́ја , f.
1.
hyp. v.   мајка ,   највише снахе свекрву тако зову .
2.
vide   станарица , редуша :   Ђе је много маја , ту је мало јаја .
3.
 [ vide   златоје ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

ма̏ја , е  ж.
1.
  квасац :   Иди потра̑жи ле̑чка ки̏село мле̑ко нека ти да̑ за ма̏ју .  — Не̑ће да се уки̏сели без ма̏је .
 —
2.
  Маја   и. п. код с. Мажића, у општини шаљској .
  Реч је арн.  и значи вис .  — У В. 1   ма̀ја  ж. , у RJA. 2. màja  ж.   Реч је перс.   maja  им. основни, суштаствени састојак, материја ; квасац који се додаје тесту, млеку да се укисели или усири и сл.

Речник говора јужне Србије

ма́ја  ж   ( перс. )   ( тур.   maya )   квасац од иситњеног наута, брaшна, соли и вреле воде.   „Ће ме́симо пога́чу под ма́ју”   ( Доње Жапско ).
ма́ја  ж   киша и сунце истовремено.   „Ова́ј ма́ја ће нашкоди на ло́јзе”   ( Нерадовац ).

Речник дубровачког говора

ма̏ја  ж   ( тал.   maglia )   поткошуља.  –   Нѐ свла̄чӣн ма̏ју при̏је ма̏ђа.