со̀ко̑ , соко̀ла , m.  ( voc.   со̏коле , pl. gen.   соко́ла̑ u.   соко̀ло̑ва̑ )

1.

  der Falke     [der Taubenfalk] , falco     [f. peregrinus Tunst.] .

2.

   [ Соко ] град у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Србији   (близу Дрине ) .

3.

  вода и брдо у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Ловћену .

4.

  зидине од старога града у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Црној гори .

5.

 [ соко ] cf.   [vide]   златоје .

со̏ко  и соко̑ , соко̏ла  м. :   Ем го̑, ем соко̑   (нар. пос. значи као она: Ем шу̏т ем се боде).   Реч се ређе употребљава.   Потиснула је турска реч : атма̏џа .   Сад се каже у иронији кад човек повређену руку држи крпом завијену и обешену : Држи̑ гу кај соко̏ла .   Код тамошњих Арнаута се боље сачувала ова наша реч у фиг. значењу. Имају име: Sokȍļ  долази и у многим компарац. si sokȍļ   као соко, јуначки . Кад хоће некога да похвали рекну му: Ajt e sokoļ !  — У В.  и Br. Iv.   sòkȏ , sokòla  м.