Српски рјечник

сна́ша , f.  ( voc.   сна̑шо )
1.
vide  [ hyp. v. ]   снаха .
2.
  jede (jüngere) Frauenperson , deren Namen man nicht weiß: Schwägerin , nurus .
 [
3.
cf.   златоје ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

сна̑ша , сна̄ше̑  ж.
1.
  Уз особ. имена сна̏ша :   Сна̏ша  Ма̑ра, сна̏ша  А̑лба итд.  — На̏ша сна̑ша , на̏ша другари̏ца   (нп.).  — И̏ди код сна̄ше̑ .
 —
2.
  Трговци у Вуч.  тако зову сваку српску сељанку која није престарела :   Шта оћа̑ше, сна̑шо !
 — У В.  и Br. Iv.   snáša  ж. (вок. snȃšo ) .