Српски рјечник

1.   та́лија   [*] , f.   vide   срећа  [ cf.   талих ]:   рђаве сам талије .
2.   Та̑лија , f.   Italien , Italia : Из Талије  земље преко мора  — Дневи даје у земљу Талију.

Речник косовско-метохиског дијалекта

та̑лија , е  ж.   срећа :   Така̑ му је би̑ла њего̏ва та̑лија .  — У В. и Br. Iv.   tálija  ж.   Арап.   tali’  прид.   који се рађа, роди =  им.   срећа , судбина .