Српски рјечник

твр̑д, твр́да, твр́до (твр̑ди̑, да̑, до̑, comp. твр̏ђи̑) 1. hart, durus. 2. н. п. град, конац, fest, firmus. 3. тврд од зиме, der die Kälte ertragen kann. 4. (у Дубр.) н. п. јело, јуха, dicht, densus. cf. [vide] густ [1]. 5. knickerisch, karg, parcus.