1.   те̑шки , а , о  прид. , одређ. в. од   те̑жак :   За те̑шки  бо̏жи (божи̑) а̑тар!  — У В. и Br. Iv.   2.   téžak , téška  ( tȇškî  и tȅškî )

2.   те̏шки , а , о  прид.   силни, многи :   Те̏шки  стра̏ смо изе̏ли од њега. Пришт.  — Те̏шки  је све̑т.  — Те̏шки  риба̑ри ото̏ше у ри̏бе.  — Те̏шки  чове̏к у њи̏ву. БМ.  — Те̏шку  сам дево̑јку из Прӣлу̏жа испрати̏ла. Главот.  — Те̏шке  ко̏же до̄ђо̏ше од гове̄ди̑  — Те̏шка  ки̏ша паде.  — Те̏шко  је де̑те пред ку̏ћу.  — Вељу̑ да и̏ма тешко  бла̑го. Пећ. =

1.

  Као прил. 1.   много :   Те̏шко  је ђу̏бре ба̄ци̏јо тӯна̑! Гојб.  — Бо̏же милости̏ви, те̏шко  је се вре̑ме (тј. киша) раси̏пало!  — Види̏ш, те̏шко  кру̏шке сабра̏ ја̑!  — Те̏шко  риба̑ри ото̏ше у ри̏бе.  — Те̏шко  жели̑м да иде̑м у Вучи̏трн. Пећ. —

2.

  мучно, вај :   Е̏ј, тана̑сана, те̏шко  сам ти у р̏ђу пропа̏ла!  — Те̏шко  то̏ме ку̑ј је сиро̏ма.  — Те̏шко  то̏ме. Прил.  — Те̏шко  ме̏не сирома̏у (нп.). НСМ.  — Те̏шко  си га ме̏не кад сам допа̏ла у ову̑ р̏ђу.  — Те̏шко  те̏бе, ако ти до̑ђем.  —     Бра̏т, бра̏та не рани, те̏шко  ку̏ј га нема  (нар. посл.) . —

3.

  мучно супротно од много, мало наде :   А̏да, те̏шко  ће ти он до̑ћ, пона̑дај се ти!  — Те̏шко  ја па и̏мам.  — У В. и Br. Iv.   tȅško .