1.   тѐжа̑к , тежа́ка , m.   der Ackersmann , Ackermann , Feldbauer , agricola , [ cf.   радник , ратај , ратар , себар ].

2.   те́жак , те́шка , те́шко  ( те̑шки̑   u. те̏шки̑ , ка̑ , ко̑ , comp.   те̏жи̑ ) adj.

1.

  schwer , gravis .

2.

  тешка жена ,   schwanger , gravidus . cf.   [vide]   трудан   [2] .

3.

  врло велики ,   zu groß , nimius : У пићу је љута пијаница, | А у кавги тешка  кавгаџија .

4.

  zu viel ; nimius : набуо од тешког  спавања ; од тешке  врућине не зна шта да ради .

5.

  Тежи  хатер од силе,   т. ј. човјек кашто учини коме што за љубав на што би га ко тешко натјерао .

те̑жак , те̑шка , те̑шко  ( те̑шки , те̑шка , те̑шко  и те̏шки , те̏шка , те̏шко , комп.   те̏жи , а , е ) прид. :   Ка̏мо да ви̏дим је ли те̑жак .  —     Те̏жи  а̏тар но си̏ла  (н. посл.) . — Те̏же  је ме̏не, чини̑ ми се, но те̏бе.  — Ти ме̏не не̑си те̑жак , ако не̑сам ја те̏бе.  —   Кад је реч о жени, трудна, тегобна:   Оста̏ла те̑шка  сас Свето̏зара  (тј. носила је Светозара).   Исп.   самдру̏га те̏гобна . У овом дијалекту не чује се реч трудна . Исп.   те̑шки  и те̏шки . =   као прилог : Те̏шко  су гу го̏сти до̏шли.  — Те̏шко  си га те̏бе.  — У В. и Br. Iv.   težak , téška (tȇškî  и tȅškî  комп. tȅži)

тѐжа̄к , -а́ка  m

1.

  земљорадник.  –   Ље̏ти тѐжа̄к и̏ма̄ у̏ пољу на̑јвише̄ по̀сла.

2.

  најамни пољопривредни радник.  –   О̑н је тѐжа̄к и ра̑дӣ на ђо̀рна̄ту ђе̏ га зо̀вӯ.

3.

  најамни радник у зидарству који помаже и обавља послове које квалификовани зидар не ради.  –   У̏зео га је јѐдан ка̏мена̄р за тежа́ка.