то̏п,*то̀па, m. (pl. gen. то̏по̑ва̑) die Kanone, tormentum (bellicum) [cf.лубарда2]: мало га није у топ бацио,т. ј. врло га искарао и испсовао.
Речник косовско-метохиског дијалекта
то̏п, то̏па м.1.познато убојно оруђе: Пу̏цају топо̏ви. — Не зна̑м да ли је пу̏ко то̏п. — Фиг. кад се каже за некога да је ба̄ци̏јо
то̏п или да је некоме пу̏ко то̏п, значи да је банкротирао. —2.лопта уопште: Намести̏јо то̏п од сне̑га.—3.лопта којом се деца играју а награђен је од ушивених латица од сукна и испуњен крпама, или је награђен од уваљаних говеђих длака: Ба̄ци̏јо ми то̏п на ћереми̏де.—4.пакло, комад: то̏п памука, чохе, платна из радње и сл.: Кӯпи̏јо два̄ то̏па а̏лаџе. — То̏п -кара̄нфи̏л врста баштенског цвећа, које има цваст од цветова што личе на дивљи каранфил. — Ка̑рто̏п, лопта снега, врста цвећа. — У В. и Br. Iv.tо̏p, tòpa м.Тур.top им.округао предмет; лопта; дечја лопта; оно што се пресавије и свеже у облику пакета, туцета, риса и сл.; убојно оруђе којим се пуца.