Српски рјечник

тра́ва, f. (pl. тра̑ве) 1. das Gras, gramen. 2. ein Kraut, eine Pflanze, herba. 3. од грознице трава vide маслачак [2]. 4. трава од урока vide гушавица. 5. од зуба трава, Bertramswurz [römischer Bertram], anthemis [anacyclus] pyrethrum [DC.]. 6. од бува трава (у Сријему) [а)] Kamille, matricaria chamomilla. [vide титрица; — б) Flohkraut, pulicaria vulgaris Gaertn.]. 7. тичја трава (у Сријему) [knäuelblütiges] Hornkraut, cerastium vulgatum [cerastium glomeratum Thuil.].

Речник косовско-метохиског дијалекта

тра̑ва, тра̄ве̑ ж. биље што пасе стока у ливади, на утрини, у башти, на њиви, у шуми: Зеле̑н кај тра̑ва. — А. Је ли љу̑то? — Б. Ни̏је вала но кај тра̑ва. — Скӯбе̑ тра̑ву. — Ба̏бе беру̑ свакоја̑ке тра̑ве. — Тра̑ва има благ укус, супротно од љут: И̏ч није љу̑то, кај тра̑ва. — У мн. често значи лековито биље, лек: Свакоја̑ке тра̑ве што је пијо, па му не би фа̑јда. — Ајду̑чка тра̑ва врста лековите траве. — Љу̑та тра̑ва и пија̏на тра̑ва врста уродице у житу. — Од ве̏тра тра̑ва врста лековите траве, има задебљано лишће, слично чувар кући. — Од гли̑сте тра̑ва врста траве што се даје деци која имају глисте. — Од страши̏це тра̑ва некаква биљка која се даје деци против болести страшице. — Тро̏ска тра̑ва врста корова по њивама и баштама. — У В. и Br. Iv. tráva ж. (мн. trȃve)