Српски рјечник

тра́ва, f. (pl. тра̑ве) 1. das Gras, gramen. 2. ein Kraut, eine Pflanze, herba. 3. од грознице трава vide маслачак [2]. 4. трава од урока vide гушавица. 5. од зуба трава, Bertramswurz [römischer Bertram], anthemis [anacyclus] pyrethrum [DC.]. 6. од бува трава Сријему) [а)] Kamille, matricaria chamomilla. [vide титрица; — б) Flohkraut, pulicaria vulgaris Gaertn.]. 7. тичја трава Сријему) [knäuelblütiges] Hornkraut, cerastium vulgatum [cerastium glomeratum Thuil.].

Речник косовско-метохиског дијалекта

тра̑ва, тра̄ве̑ ж. биље што пасе стока у ливади, на утрини, у башти, на њиви, у шуми: Зеле̑н кај тра̑ва.А. Је ли љу̑то? — Б. Ни̏је вала но кај тра̑ва.Скӯбе̑ тра̑ву.Ба̏бе беру̑ свакоја̑ке тра̑ве.Тра̑ва има благ укус, супротно од љут: И̏ч није љу̑то, кај тра̑ва. У мн. често значи лековито биље, лек: Свакоја̑ке тра̑ве што је пијо, па му не би фа̑јда.Ајду̑чка тра̑ва врста лековите траве.Љу̑та тра̑ва и пија̏на тра̑ва врста уродице у житу.Од ве̏тра тра̑ва врста лековите траве, има задебљано лишће, слично чувар кући.Од гли̑сте тра̑ва врста траве што се даје деци која имају глисте.Од страши̏це тра̑ва некаква биљка која се даје деци против болести страшице.Тро̏ска тра̑ва врста корова по њивама и баштама.У В. и Br. Iv. tráva ж. (мн. trȃve)