ту̀рӣн
,
-и́на
м
животињска губица, њушка, али се каже и за неку особу кад напући уста незадовољна нечим или љутита.
–
Да́ла би јон ја̑ дви̏је по тури́ну, па би се о̀на прѐстала му́сит.
изр.
на̀пе̄т ту̀рӣн
наљутити се на некога или због некога.
–
На̏пе̄ли су за̏ нешто ту̀рӣн па нам се и не ја́вљају.
–
Што̀ си ти̑ да̀нас на̏пе̄тога тури́на?