РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

гу̏бица , f.   der Theil des Thiergesichtes , an dem die Nasе und der Mund befindlich , os animalium , nempe bovis , equi , ovis , caprae , canis : Погледај му на губицу,  па га води на музлицу . [ cf.   2   киша , њушка  ( шуњка ), рило , рилица   2 , сурла , турин , ћуша ; губац ].

Речник дубровачког говора

гу̏бица  ж   (погрдно) уста  –   Ако се на̀ставӣш ру́гат, да̏ћу ти по̀ губици!  – Ла̏же̄ ти гу̏бица да није́си ѝмо̄ дина́ра̄!   изр.   зачѐпит не̏кому гу̏бицу   ућуткати некога.  –   Зачѐпијо сан му гу̏бицу кад је чу̏о што̏ све̏ о̀ њему зна̑м.   др̀жат не̏кому пр̏с у̀ губици   прећутати некоме нешто из обзира, страха и др.  –   Није́сам му др̀жо̄ пр̏с у̀ губици, него сан му све̏ што то̀ка̄ ре̏ко, па нека др̀жӣ.