су̑рла   [*] , f.   der Rüssel , rostrum (suis) . [ vide   губица ]. cf.   киша , ћуша .

су̑рла , е  ж.

1.

а)   свињска њушка .   Исп.   р̑ња , ки̑ша .  —

2.

б) цигански музички инструменат . — У В.  и Br. Iv.   sȗrla  ж., али само за прво значење, за друго исп.   zȗrla  ж.   И једно и друго значење је постало од тур.   surna  и zurna , а ова од перс.   sürna  им., вулгарно zurna   свирала од пет цеви и naj трска .   У нашим крајевима једна врста свирале која даје опор и оштар звук, а најчешће се свира уз пратњу гоча.     У ЕЧ., VII, 36:   Trumbeta ve surnalari   (тј. трумбета и зурле).  — У В.   зу̑рла  и су̑рла .