Српски рјечник

1.   ки̏ша , f.   der Regen , pluvia , cf.   [vide]   дажд .
2.   ки́ша , f.   der Rüssel , rostrum suis . [ vide   губица ]. cf.   ћуша , сурла , рило .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ки̑ша , кӣше̑  ж.   њушка, на пр. у свиње. Фиг. ради увреде, уста . Исп.   р̑ња . — У В. 2   ки́ша  ж. , у RJA. тако исто.

Речник дубровачког говора

/   ки̏ша   /   изр.   хо̏ће се ки̏ша бо̀жја̄   треба дуго времена да прође док се нешто уради.  –   Хо̏ће му се ки̏ша бо̀жја̄ док се на̀ка̄нӣ у̀зе̄т ли̏бро у̏ рӯке.