Српски рјечник

1. ки̏ша, f. der Regen, pluvia, cf. [vide] дажд.
2. ки́ша, f. der Rüssel, rostrum suis. [vide губица]. cf. ћуша, сурла, рило.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ки̑ша, кӣше̑ ж. њушка, на пр. у свиње. Фиг. ради увреде, уста. Исп. р̑ња. — У В. 2 ки́ша ж., у RJA. тако исто.

Речник дубровачког говора

/ ки̏ша / изр. хо̏ће се ки̏ша бо̀жја̄ треба дуго времена да прође док се нешто уради.Хо̏ће му се ки̏ша бо̀жја̄ док се на̀ка̄нӣ у̀зе̄т ли̏бро у̏ рӯке.