у̀кинути , не̑м , v. pf.

1.

  aufheben , abschaffen , aboleo .

2.

  abreißen , avello , vide   узабрати , cf.   ушчупати : Укинула  цвијет од ружице | Па је ружу Васу  даровала .

3.

  н. п. главу ,   abhauen , praecido  [ vide   осјећи   1 ]: Неколико глава укинуо .

4.

    кога с гласа , т. ј. убити   [1] :   Посред паса, укиде  га с гласа .