у̀бити , у̏бије̑м , v. pf.

1.

  erschlagen , occido . [ cf.   осмртити , усмртити ; примлатити , притући ; укинути   4 , упрдјети ].

2.

  abschlagen , verwunden , verletzen , laedo : уби ме у ногу, у руку .

3.

  убила га жалост, несрећа, штета , niederschlagen , affligo ; убио град, слана, рђа .

4.

  убити из пушке , erschießen , trajicio .

5.

  убити кога на мјесто , mausetodt , eneco .

6.

  у картама ,   überstechen , vinco .

7.

  убити патку , cf.   прстен   3 ].

у̀бити , у̏бије̄м  —

1.

нажуљати.  —   Убио коња самар. Убила ме цревља у ногу.

2.

  уништити, усмртити.  —   Уби овцу гром.