пр̏сте̑н , пр̏стена , m.

1.

  der Ring , Fingerring , annulus .

2.

   отишли на прстен . cf.   колачи .

3.

  eine Art Spiels , ludi genus . [ cf.   гонеталица   2 ].   Прстена се играју уз месојеђе ноћу; и то је најобичнија игра у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Србији    и у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Босни . Играчи се подијеле на двије стране, па онда један узме прстен и натакне (кријући од онијех осталијех) на један рогаљ од мараме, па онда помоли из руке сва четири рогља те један од оне друге стране узме два, а два остану њима; којима допадне прстен, они почну играти, т. ј. крити прстен. Метне се на земљу девет капа (или чарапа, ако нема толико капа), и десета марама, па онда један узме прстен у руку и поткрије под све капе редом (а под једном остави прстен) и најпослије у мараму (марама та зове се алва  или завитак ). Кад овај тако све поткрије, онда они други питају један другога: „ђе је твој ишћил ?“ (т. ј. гдје мисле да је прстен) па један, који је као старјешина међу њима, почне дизати капе и тражити прстен. Кад прву капу дигне, онда рече амбар !  [ cf.   амбарање , амбарати , амбарнути   1 ;] ако буде прстен у амбару,  онда га они узму и крију; ако ли не буде, а он диже остале капе гдје мисли да нема прстена, док не сатјера на двије, па онда дигне ону гдје мисли да је прстен, и рече: ова наша  (или нек да ова ): ако ондје буде прстен, он га узме и крије као да га је нашао у амбару: ако ли не буде, онај што крије одговори му: а ова наша  (или не да ова ), па узме прстен и броји два коња   3  (т. ј. амбар и ону капу гдје је био прстен), па крије опет на ново. Кад онај нађе прстен послије амбара, онда му онај што крије броји све оне капе што нијесу дигнуте и амбар и ону под којом је био прстен; ако ли нађе у првој послије амбара, онда кажу да је убио патку  [ cf.   убити   7 ], и броје му сви[х] десет коња. Кад онај амбарне  па не нађе прстена, одмах му овај што крије метне завитак (а дотле га држи у руци) на оно мјесто гдје је био амбар; кад који одмах однесе прстен у завитак, онда кажу посрао се  (у завитак) . [ cf.   посрати се   3 ].   Мјесто амбара може се казати бош  (т. ј. празно), али кад се бошка  [ cf.   бошкање , бошнути ], онда се дижу оне капе, гдје се мисли да нема прстена; па кад онај што тражи сатјера на двије капе бошкајући, онда су обје његове: ако ли нађе прстен бошкајући, онда се броје сви коњи, као и кад се убије патка. Под коју се капу један пут сакрије прстен, она се други пут зове погорелица  [ изгорелица ] или пожеглица , и за то није слободно два пут засопце под једну капу сакрити: јер погоре  сви коњи што су дотле били изиграни. Кад изиграју онолико коња у колико су погодили да се играју (највише се играју у 100), онда се карете  различно: једне (оне што су надиграни) гаре, једне брију (ивером или каквим дрветом), једни траже устима прстен по мекињама или по пепелу, једни лају око куће или вичу што им се заповједи, од једнијех граде ћуприју, од једнијех крижају дуван и т. д. По варошима гдјешто крију прстен под филџане мјесто капа, и онда је много теже уишћилити  (т. ј. погодоти гдје је); а по неким мјестима, особито по Сријему , по   Бачкој  и по   Банату , крију прстен у руке (и то кажу: да се играмо   прстенка ), али се то највише игра са женама, и ту нема карета  никаквога, него само да мушкарци мијешају своје руке са женскима . [ cf.   прстенак   2 ].