упр́дети   ( ист. ) , упр́дити   ( зап. ) , упр́дјети   ( југоз. )  и упр́ђети   ( јуж. ) , пр́ди̑м  v. pf. vide   убити   [1] ,   erschlagen , percutio . У   Србији  се ово говори као у шали, али у   Далмацији  и у   Хрватској  говори се баш од збиље: кад сам   ја  1838 године путовао по   Хрватској  и по   Далмацији , дође у   Лици  у   селу Смиљану  лаћману   Николи Боројевићу  један старац да се тужи како је неко хтио да га убије, и извадивши из торбе камен пружи му га говорећи: „Ево, господине, овијем је ћео да ме упрди .“