ха̏бер , *  [ абер ], m.

1.

  Nachricht , nuncius , cf.   глас   [2] :  Синоћ мени кара хабер  дође, | Кара хабер,  а у кара доба .

2.

  нема (за то) ни хабера ,   т. ј. није му ни бриге : А за кулу ни хабера  нема .