а̏бериабе̑р, а̏берам.од арап.chaberглас, метаф. појам: Ја̀ ју пи̑там, она а̏бер нема!Кад сврака пред кућом крекеће, домаћица у Вучитрну промоли главу и с осмехом на лицу рекне јој гласно и по мало певајући: а̏јер абе̑р!... Верује се да је она некакав аброноша. — У В.а̏бер. RJA. hȁber, m. и hȁbar, hȁbra.
Речник говора јужне Србије
абе́рм(ар.)(тур.haber)вест; порука.„Прати́ја сам му по се́стру голе́м абе́р”(Врање).
Речник говора Прошћења
а̏бер, -а, м. — глас, обавјештење, вијест. — Дође ми абер од јеног рођака из војске.Израз: без бриге. — Неће ни абера, без бриге бидите.