ха̑р   [*] , m.  ( loc.   ха́ру )

1.

  der Pferdestall , stabulum equorum , cf.   [vide]   коњушница   [1] : Добре коње у топле подруме,| А сватове на нове харове .

2.

  (у Ц. г. )   der Hof , aedes , vide   двор   [1] , cf.   конак , ахар : Пију вино аге од Никшића  | На бијелом хару Мушовића .