чѐло , n.

1.

  die Stirn , frons .

2.

  горње чело vide   зачеље .

3.

  чело главе ,   zu Kopfe , zu Häupten , ad verticem .

4.

  (у Рисну )   дванаест сахата времена ,   н. п. дан је („од ждрака до мрака“) једно чело  а ноћ је једно чело,  а дан и ноћ су два чела  ( cf.   ред   4 ):   дошао сам из Рисна  у Корјениће  за једно чело,  т. ј. 12 сахата .

че̏ло , а  и челе̏та  ср. :   У̏дари га га сас држа̏ло по челе̏ту , пр̏сну му гла̑ва.  — У че̏ло   (тј. у врх).  — Че̏ло  гла̄ве̑   (више главе).  — У RJA. 1. čèlo  ср.