Српски рјечник

ре̑д , m.  ( loc.   ре́ду )
1.
  die Reihe , ordo ; [ cf.   врста , реда , чреда ; ободња , опхођа ]; с   реда,  н. п. узети што , т. ј. без избора .
2.
  војв. )     in  једаред, дваред, триред ,   einmal , semel , bis . cf.  [ једанпут ], једном , пут   [3] .
3.
geschwind hierher , ades .
4.
  Хрв. )   дан и ноћ (24 сахата) . [ cf.   чело   4 ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

ре̑д , ре̑да  м. :   Посе̑ј ги тако̑ у ре̑д .  — Узи̏мај ре̑д  по ре̑д .  — А̏јте ре̑дом , бре ба̏ле!  — Ја не бра̑ним оно̑ што је у пу̑т и у ре̑д .  — Испообаљо̏вала је све̏ на ре̑д  (тј. од реда) како су би̑ли.  — Ре̑д  ку̏пус, ре̑д  ме̑со.  — Изгуби̏јо је кра̏ј и ре̑д   (тј. осиромашио је).  — Без ре̑да  је поскӯпе̏ло сва̏шта   (тј. много).  — Ре̄до̏ви   (м. мн.).  — Ово̏га ре̑да  нећемо да иде̑мо.  — Тако̑ ни̏је ре̏д , ја вели̑м.  — Без ре̑д  је рђа̑в чо̏век   (тј. преко мере).  — У В.   ре̑д  (лок. ре́ду ) м.

Речник говора Прошћења

ре̑д , ре́да , м.  — вријеме кад редовник долази на ред да меље.  —   Мој ред је да мељем након десет дана.