чо̏роје, m.(у Дубр.)Чороје, вила и турица[1] ишли су за времена републике уз месојеђе као машкаре. Чороје је имао хаљину чупаву, по којој су били испришивани којекаки репови, а највише лисичји, на лицу образину, а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа. Вила је била обучена у бијелу женску хаљину, по којој је опасана црвеном пантљиком, а таком су јој и рукави више лаката били свезани; на глави је имала бијело покривало и вијенац од цвијећа, а преко лица, на ком је била образина, црвеном пантљиком наоколо опшивен комад суре чохе, који је подизала кад је играла, а кад би пошла, опет би га спуштала. У руци је носила као лу̑к на три угла искићен сав цвијећем. У турице, која је била као најглавнија међу њима, није се људска глава ни видјела, него је више ње на дугачкоме чупавоме врату била коњска глава с великијем зубима, која је тако начињена да су се уста одоздо могла ласно отворати и затворати, те је све клоцала; [cf.клоцалица;] а ноге је имала чупаве и на дну као у тице. Уза њих је ишао човјек један с бубњем, те је уњ једнако ударао. Они су излазили први пут на сретеније, и по том свакога свеца до часнога поста; први дан су пролазили и кроз саборну цркву, а на светога Влаха (3. Февр.) излазили су и пред кнеза. Идући по улицама гдјешто би се устављали, те су вила и чороје играли, а турица је једнако клоцала својијем зубима. Прости људи по Дубровнику приповиједају да је такова животиња као турица заиста негда била, па је ухватили и убили; књижевници пак њихови кажу да се то чинило за успомену негдашњему ратноме богу Туру. Била је ријеч (као пословица): Чороје, вила и турица | Машкарани сва тројица.