шко̏ла  [ чкола ] f.  ( pl. gen.   шко̑ла̑ )   die Schule , schola . [ cf.   скула ; мејтеф ]. У данашњој   Србији  од прије до године 1804 ни у сто села није било свуда једне школе, него (који су мислили бити) попови и калуђери учили су по намастирима код калуђера или по селима код попова. Код свакога намастира било је по неколико ђака, па који су мањи они су љети чували козе, овце, јариће, свиње, садили и пљели лук, ишли уз плуг; купили сијено, шљиве и т. д., а већи су ишли с калуђерима по писанији; а зими пошто би сви ујутру донијели дрва, и по том већи напојили калуђерске коње, а мањи почистили собе, скупили би се у каку собу (која се у Троноши  звала   џагара ) те би им какав калуђер или ђакон показивао да уче чатити , или би сваки учио код свога духовника . Многи љети забораве што зими науче: и тако су гдјекоји учили по 4 по 5 година, па још нијесу знали чатити. Попови су обично имали по једнога или два ђака, који су такођер чували стоку, радили све послове домаће и носили водицу по селима. Ако ли би гдје у нахији била (или постала) школа, онда људи из околнијех села воде дјецу мађистору  и плате му на мјесец те их он учи. У школи су дјеца морала сједити и учити од јутра до мрака (само што отиду те ручају); а кад уче и чате, морала су (сва у глас) тако викати (чатећи свако своје) да се у школи ништа није могло разабрати. У школи се је учило по мало и писати колико је учитељ знао, а остале су све науке биле као и по намастирима Како по намастирима и код попова тако и по школама дјеца су почињала учити из рукописа (јер буквара није било), н. п. учитељ напише дјетету што ће данас учити, па кад оно научи, а он му напише друго и т. д. Кад који ђак тако из рукописа изучи бекавицу , онда узме (Славенски) часловац , кад изучи и пречита неколико пута часловац, онда узме псалтир ; а који изучи и пречита неколико пута псалтир, онај је већ изучио сву књигу ; онда је могао бити, ако је хтио, поп, калуђер, мађистор, прота, архимандрит, ако је имао доста новаца, и владика. Какогод што је учитељ по својој вољи школу отворао, тако ју је и затворао кад му је била воља, па је ишао на друго мјесто, или се примао какога са свијем другога посла. Као што је ово овако било од прије у   Србији  тако је и данас у   Босни , у   Херцеговини  и по свему народу нашему под владом Турском, а слабо је боље и у   Црној гори  и у   Далмацији  и у   Хрватској . За владања   Црнога Ђорђија  у   Србији  биле су постављене школе готово по свима варошима и градовима, а и по гдјекојијем селима. У   Биограду  осим мале двије школе (једва за варошку дјецу а друга за Турску која су се била искрстила) била је велика школа,  какове Срби никад до онда нигдје нијесу имали. Она је постала 1808 године; у њој је први учитељ био покојни   Иван Југовић  (или Јован Савић ), послије њега   Миљко Радоњић ,   Лазар Воиновић ,   Глиша  ( не знам  како се звао) и   Симо Милутиновић . У велику су школу примали само момчад која су већ знала чатити и помало писати, па су ондје учила на Српском језику историју свију народа од постања свијета до данас, географију цијелог свијета и статистику свију држава, права (чини ми се Римска), нешто мало из физике, начин како се пишу писма (свакојака), рачун, Њемачки језик и „ нравоучителна преподаванија .“ За те све науке била су три учитеља, и раздијељене су биле на три године. Са владом   Црнога Ђорђија  пропала је 1813 године и ова школа и учење књиге било се повратило са свијем на старо. С почетком владе   Милоша Обреновића  1815 године почеле су се школе у земљи опет множити и подизати тако да сад [1850.] које по селима које по варошима има близу 300 малијех школа, осим овијех у Шапцу , у   Крагујевцу  и у   Неготину полугимназија,  у   Биограду гимназија, лицеум  и трговачка и војничка школа и богословија. Трошак на мале школе и на учитеље плаћају општине, а на велике сав народ. За мале школе штампане су којекаке школске књиге, али су међу њима још једнако часловац и псалтир најглавније, и по њима се показује колико је дијете научило, или шта учи, н. п. кад које ко запита: „шта учиш?“ оно одговори: „часловац“ или „псалтир“ или „буквар“. У   Сријему , у   Бачкој  и у   Банату  још одавно имају школе не само по варошима него готово и у свакоме селу, и учитељима свуда плаћају општине; али не само што су у њима часловац и псалтир главне науке, него и друге поред њих наштампане школске књиге тако су рђаве, особито што се језика тиче, да се не ваља чудити што књижевници наши свога матерњега језика не знаду и што су га за ово сто година овако искварили, него ваља хвалити Бога што је мало људи у школе ишло те није још много горе постало. У   Карловцима  је још одавно била богословија, а прије неколико година постала је и у другијем гдјекојијем епархијама, али се у тијем школама уче науке на данашњему Славенском језику како који учитељ зна. Године 1810 постала је у   Сентандрији  школа за учитеље, која је послије пренесена у   Сомбор ; у овој се школи науке уче тобоже Српски, опет како који учитељ зна; али ово све још очекује правога уредника и управитеља. У   царству Аустријскоме  за сад је најбоља Српска школа у   Трсту , и то је хвала и дика њезиноме учитељу   Димитрију Владисављевићу .