Српски рјечник

шу́љак, љка, m. 1. ein Block, segmentum caudicis. [cf. шуљ, ћутак, спица 2]. 2. Бачкој) [subspecies triticum monococcum L.] das unterste mit Spreu am meisten vermengte Getreide beim Worfeln, das den Schweinen gegeben wird, quisquiliae tritici ventilati. 3. Сријему) пљевна љуска, која се не да да скине са зрна, Spitzbrand. [vide шуљак 2] ?.

Речник косовско-метохиског дијалекта

шу̑љак, љка ж. врста очињака, код пшенице она зрна што су лака и ситна са плевом: Пчени̏ца ни је ове̑ го̏дине сол шу̑љак.У Br. Iv. šúljak, šúljka м. Исп. почи̑њци.