1.   ђаво̀љи̑ , ља̑ , ље̑ , adj.   vide   вражји .

2.   ђа̏вољи̑ , ља̑ , ље̑  adj.   (особито у Херц.  и у Ц. г. )   kein einziger , ne unus quidem : Сви су бези на Херцеговину | Док не дође бего Љубовићу ; | А кад дође бего Љубовићу , | Али нема бега ђавољега .

ђавољи̑ , а̑ , е̑  прил.   који припада ђаволу, проклети :   Бӣво̏лица ђавоља̑ !   Пећ.  — Та̏бла ђавоља̑ .   Пећ.  — Ни̏где не̑ма Ту̏рка ђавоље̑га .   Расн.   (н. п.).  — Ђавоље̑  си̏ле!   (каже се кад се неко чуди).  — Ђавољи̑ чо̏век   (т. ј. обешењак).  — У В.   1   ђаво̀љи̑ ља̑ , ље̑ . , У RJA. đavо̀ļî  прил.

ђаво̀љӣ , -а̄, -е̄ — ниједан, нимало.  —   Немам ђавољега динара.