Српски рјечник

јѐчмен, а, о, adj. н. п. хљеб, слама, Gersten-, hordeaceus.
јѐчме̑н, је̏чмена и јечмѐни̑к, јечмени́ка, m. vide [јачмен] јечмичак.

Речник косовско-метохиског дијалекта

јечме̑н, јечме̏на, јечме̏но прид.: Јечме̑н ле̏б и ме̏ке кру̏шке. У В. јѐчмен, а, о прид.