са̀ма̑р[*], сама́ра, m.1.der Saumsattel, sagma, clitellae. На самару има дрвеница и стеља. Стеља, која је од клашња и наложена уздуж читавом сламом, стоји по коњу; по стељи је дрвеница, на којој је спријед главина, а остраг крстина, а ово двоје састављају и држе 1штице. [cf.самарица1]. 2.у рака, die Krebsschale, testa cancri.
Речник косовско-метохиског дијалекта
сама̑р, а м.: Оба̄ли̏јо сама̑р. — Да му ту̏рим сама̑р. — Натова̏ријо на сама̑р.Тур.semer им. — У В.са̀ма̑р, сама́ра м.
Речник дубровачког говора
са̀ма̄р, -а́ра мврста седла за мазгу или магарца, товарно седло. – О̀бјеси то̀вару сѐпете на са̀ма̄р!
Речник говора Прошћења
са̀ма̄р, -а́ра, м. — дрвено седло за ношење товара.