Српски рјечник

ву̀чић , m.
1.
  das Junge vom Wolf , pallus lupi : Наврани се вујо  с вучићима .
2.
   [ Вучић ]   Mannsname , nomen viri .
3.
  Рисну )   vide   [1]   бак .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   Вучи̏ћ , а  м.   и.     у ДК. забележено 1761—1771 год. у Тинићу, Житковцу и Добродољу . — У В.   Ву̀чић   2) .
2.   Вучи̏ћ , а   срп. презиме :   Мили̏ја Вучи̏ћ .   (Клв.)       У ДК. забележено 1779 год. у Прилужу:   Іѡван ВꙊчић .