Српски рјечник

а̀га , *  m.  ( voc.   а̏го , gen. pl.   а́га̑ )   der Aga (Herr) , dominus . cf.   [vide]   господар .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   а̏га , а̏ге  и аге̑  м.   чифлик сајбија. Сада титула за неписмена Турчина, за разлику од ефенди , који се назив даје писменом Турчину.   В.   а̀га .
2.   а̑га , а̄ге̑  м.   у многим породицама до ослобођења по варошима на Косову тако су звала деца оца. И по селима и по варошима тако су ословљавале млађе жене старије мушкарце у задрузи или друге сроднике њиховог мужа. Етимолошки је и ова реч истог постања као и она претходна и биће да је њен хипокор.:   Мо̑ј а̑га  је доша̏о.  — Да ка̑жем а̄ге̑ .   Пришт.  —   Ага  Урош ,   а̑га  То̑за.  — В.   а́го , RЈА. 1 а́ga .

Речник говора Прошћења

а̏га , -е̄ , м.  — турски велепосједник, господар који искоришћава туђу радну снагу.