(у Хрв., а у Боци[2]бадељ)некаква трава које је лист бодљикав а коријен се за невољу — у гладне године — куха и једе, eine Art Pflanze, herbae genus [carduus spec.]. У Хрватској се ова трава зове и сјекавац и (у Лици) пасји стриц. У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен.
2.ба̀даљ, дља, m.(у Црмн.)оштро гвожђе усађено у остањ, те се њим волови тјерају, der Stachel zum Antreiben eines Thieres, stimulus. cf.[1]сладун[2]; [остан].