1.   сла̏ду̑н , m.

1.

  (у Дубр. )   сладак шипак   [2] ,   süßer Granatapfel , malum granatum dulce     [punica granatum L. var.] .

2.

  приповиједа се да су некака човјека у ропству упрезали у плуг те орао, па послије некога времена који га је гонио и ваља да плужио каже у вече господару да је већ сустао, онда господар рекне: „ваља му сјутра дати мало сладуна .“ Роб чувши то обрадује се мислећи да ће му дати нешто слатко, али слуга понесе у штапу гвозден клин   (као бадаљ )  и стане га остраг њиме бости . [ vide   остан ].

2.   сла̀ду̑н , сладу́на , m.   Art Eiche , quercus genus     [qu. conferta Kit. ; cf.  [ граница   1 ].